NA OVOM MESTU U BEOGRADU NALAZI SE NAJUŽA ULICA! Dvoje ne mogu da se mimoiđu, jedva prođe i bicikl, a uneti tamo nameštaj nemoguća je misija! Široka jedva metar
U Dobračinoj ulici u samom centru Beograda, iza Narodnog pozorišta, kod broja 59 krije se maleno sokače, najuža ulica u Beogradu, dugačka je oko 50 metara a široka tek metar.
Uprkos neobičnom i slatkom izgledu, život u najužoj ulici Beograda i nije tako idealan, a tome svedoče njeni stanovnici.
Dorćol, na turskom "Dort jol" što znači četiri puta, nekada je bio raskršće i glavni trgovački centar evropske Turske jer je vodio ka Istanbulu, Vidinu, Beču i Dubrovniku. U sebi krije mnoge tajne, a i dan-danas se na površinu izmigolji još po koja.
U Dobračinoj ulici pri samom dnu, nalazi se nezvanično najuža ulica u Beogradu. U svom najužem delu ima ravno metar širine, a u najširem dva. Dva čoveka ne mogu da se mimoiđu, nema ulične rasvete, ali zato svaka kuća uredno poseduje poštansko sanduče, dok se miris kafe i zaprške širi okolo. Međutim, nije sve tako idealno...
Kuće su uglavnom niske, prizemne, a neke podsećaju na naslagane kockice, kao da je neko dete odlučilo da "pusti mašti na volji" i poređa ne tako simetrične spratove, stepenice i krovove.
Jedna bela kućica posebno se ističe i dok prolazite pored nje, prozori će vam biti u visini kolena, a krov do ramena. Na samom krovu viri jedan čunak.
I na tren ćete imati utisak kao da ste zašli u selo Hobita.
Najveće iznenađenje je kuća od slame i blata koja i dalje odoleva zubu vremena.
Nekada je na izlazu iz najuže ulice u prestonici stajao simboličan grafit "Sokače rađa grešnike", ali kako je srušen oniži zid da bi danas na njegovom mestu nikla metalna ograda lokalne firme koja je deli od "ostatka sveta", on više ne postoji.
Umesto njega, nikao je novi i moderniji grafit: "Nisam dovoljno cenio vreme, verovatno zato nisi sada pored mene" - ostavljajući trag jedne neuspele ljubavi.
Međutim, koliko delovalo romantično i slatko, stanari ove najuže ulice u Beogradu svakodnevno biju sopstvene bitke. Nekada, kako kažu, imaju oseća kao da večno žive u mraku. Sunčevi zraci jedva dopiru do njih.
Iza današnjeg metalnog bedema koje stanovnike najuže ulice u Beogradu krije od "ostatka sveta", nekada se nalazio auto-otpad i stara trošna zgrada gde se odvajalo valjano od trulog.
Kako se prisećaju stanovnici ove uličice, tih godina dok je tu postojao auto-otpad kada su svakodnevno bili nemi slušaoci struganja mašina, buke i "skupljači" prašine.
U nekim kućama nema nikoga, samo stoji katanac na vratima.
Kako priča jedna stanovnica ovog "sokačeta", problem nastaje kada treba da unesu nameštaj, a novom kauču ili krevetu se više ne nadaju. Jedva se i mimoilaze. Kada bi poželele dve osobe krupnije građe tuda da prođu, jedna od njih morala bi da zastane, skupi se i propusti drugog. Sve je toliko usko, da je prava muka tuda proći i bilo šta uneti u kuću.
U sokačetu mahom žive stariji ljudi. Na kola Hitne pomoći, taksi ili bilo koje drugo vozilo, osim bicikla (mada i oni jedva mogu da prođu), ne pomišljaju, što stvara dodatni problem.
Kurir.rs/Blic